Summarize

Prema poslednjim podacima Instituta "Batut", sve je više obolelih koj su stariji od 30 godina, a među njima najviše zaštićenih jednom dozom cepiva, dok je i dalje najviše dece do pet godina, odnosno onih koji uopšte nisu vakcinisani.

Pročitajte još

- Kod osoba koje su primile jednu dozu vakcine, male boginje mogu da budu nespecifične, odnosno da se ne pojave nikakvi simptomi, a da je osoba zarazna i tako virus širi dalje. Ili klinička slika može da bude blaga. Imali smo i takve slučajeve, a kod njih samo laboratorijskim analizama se može utvrditi da li imaju male boginje ili ne - objašnjava dr Predrag Kon, epidemiolog Zavoda za javno zadravlje Beograd.

Kako kaže, mi sada imamo i situaciju koja se dešava izuzetno retko, a to je da među obolelima imamo osobu koja ima 60 godina.

- Ta osoba nije vakcinisana, jer tada cepivo nije ni postojalo, ali izgleda da nije nikada ni bila u kontaktu virusom. Ljudi koji sada imaju, na primer, 50 godina i više teško mogu da obole, ali eto ipak se desila i to - objašnjava dr Kon.

Dr Kon kaže da verovatnoća da dođe do smanjenja broja obolelih od malih boginja u narednom periodu je vrlo mala, ali se ne može potpuno isključiti.

- Teoretski ukoliko se poslednji koji su oboleli u prethodnoj nedelji nalaze u sredinama gde su oko njih isključivo imune osobe, moguće je da se epidemija malih boginja zaustavi u Beogradu, na primer. Međutim, epidmeija malih boginja u Beogradu će se preneti i u 2018. godinu i potrajaće. Najverovatnije do aprila, maja, sudeći po stanju vakcinisanosti sa MMR - kaže dr Kon.

Skoro trećina sa komplikacijama

Prema poslednjim podacima Instituta "Batut" u Srbiji ima 346 obolelih od malih boginja, a u šest gradova je prijavljena epidemija, kao i na Kosovu. Svakim danom sve je više onih kod kojih se ustanove male boginje, a kod čak 29 osoba kao komplikacija virusa javila se upala pluća.

Najopasnije ako virus uđe u vrtiće

Ipak, osnovno je pitanje da li će virus ući u dečije kolektive, s obzirom da se radi o najzaraznijem oboljenju koje je do sada opisano u medicini. Ukoliko uđe u dečiji kolektiv zaraziće svakog nevakcinisanog sa kojim dođe u kontakt.

U našoj zemlji, se međutim, ne primenjuje Zakon o zaraznim bolestima, po kome nevakcinisana deca ne mogu da borave u predškolskim ustanovama. Neki domovi zdravlja nevakcinisanoj deci nisu hteli da izdaju potvrdu za vrtić, kako bi povećali broj vakcinisanih, ali to međutim, nije zaživelo u drugim domovima zdravlja. Zato sada imamo situaciju da se povećava rizika od bržeg širanja malih boginja.

Ipak, zabrana nevakcinisanoj deci da idu u vrtić posebno je važno zbog one dece koja ne smeju zbog bolesti da prime MMR vakcinu. Zato svi vrtići u potpunosti moraju da budu upoznati sa stanjem vakcinisanosti svoje dece.

Takođe, što je jako bitno treba utvrditi da li među nevakcinisanim ima dece koja ne smeju da prime vakcinu MMR i na kraju trebalo bi insistirati da deca koja dolaze u vrtić ili na nastavu moraju biti zaštićena u toku epidemije.

To je etička obaveza školskih uprava i vrtića, kako bi se zaštitila nevakcinisana deca koja ne mogu primiti cepivo zbog svoje bolesti. Na taj način se ne dopušta slobodno širenje zaraze.

(Sonja ...


Napomena: Stavovi izrečeni u ovoj vesti nisu stavovi sajta Reporter.rs. Vest je programski i automatski preuzeta sa sajta Blic. Ukoliko smatrate da je ova vest uvredljiva i da narušava privatnost ili prava neke osobe ili nečija autorska prava, molimo Vas da je prijavite i mi ćemo je ukloniti.